За разлику од многих европских земаља које ни током 2023. године неће достићи препандемијске резултате у туризму, Србија је још протекле године постигла тај циљ, а ове године наставља да бележи нове рекорде у свим кључним параметрима.

Ово ће бити најуспешнија година за туризам Србије јер је закључно са данашњим даном, према подацима Централног информационог система у области угоститељства и туризма (CIS), туристички промет у односу на протеклу годину повећан за 9 одсто како у укупним доласцима, тако и у ноћењима.

Још важније, са великом извесношћу можемо рећи да је 2023. година у којој ће први пут бити премашен број од 2 милиона страних гостију. Такав резултат дугујемо чињеници да је страних туриста у 2023. за чак четвртину више него лане.

Тренд повећања гостију је приметан са свих водећих тржишта, а најбрже растуће је кинеско са растом броја гостију од 215 одсто и ноћења од 57 одсто у првих осам месеци.

И можда најважнија вест је да је број страних гостију премашио број домаћих, и то у односу 50,1% према 49,1%, показују подаци CIS-a, што је један од најважнијих параметара развоја туристичког сектора.

У првих осам месеци ове године девизни прилив од туризма је износио 1,6 милијарди евра и био за 9 одсто већи у односу на исти период протекле године која је по приходима од страних туриста била рекордна.

Ову годину су обележила и убедљиво највећа до сада улагања државе у туристичку инфраструктуру у укупном износу од 1,8 милијарди динара, од којих је једна милијарда намењена за капиталне пројекте на Подунављу.  

Наиме, у току су радови на изградњи спортско рекреативног центра са ауто-кампом у Ковину, као и на уређењу спортско-рекреативног комплекса дуж кеја у Новом Саду. Почетком новембра почињу радови на изградњи бициклистичке стазе од Врачевог Гаја до Старе Паланке и од Тврђаве Рам до Сребрног језера. До краја године очекујемо да ће стартовати и припремни радови за изградњу марине на Сребрном језеру.

Недавно је почео са радом аква парк са спа центром на Палићу који је највеће државно улагање у туристичку инфраструктуру Војводине у последњих 30 година и који ће бити окосница развоја велнес  и спа туризма у овом делу земље.

Држава је и током 2023. године наставила да стимулише домаћи туризам кроз подељених 265 хиљада ваучера за одмор у Србији који ће грађани моћи да се искористе до 20. новембра ове године.

Такође, нагласио бих и да су од 1. октобра туристичке агенције у обавези да у Централни информациони систем у области угоститељства и туризма евидентирају сва продата путовања, гаранције путовања, као и све уговоре са трећим лицима, што ће надлежнима у реалном времену омогућити увид у сваки продати аранжман. Овај систем ће допринети већој заштити права путника који ће имати могућност да лично провере валидност издате гаранције путовања.

И на крају бих истакао да је захваљујући појачаном надзору Сектора туристичке инспекције у прва три квартала ове године повећан број физичких лица који пружају услуге смештаја за 25 одсто, што је велики допринос у борби против сиве економије.

Капитални пројекти у омладини

Ове године смо у сектору омладине били усмерени на више фронтова, али бих посебно издвојио да је министарство закључило уговоре у вредности од 180 милиона динара са локалним самоуправама Суботице, Сомбора, Ниша и Новог Пазара за изградњу омладинских центара, што су пројекти од капиталног значаја. У прва три града ће бити адаптирани простори, док се у Новом Пазару из темеља прави нови омладински центар са три хиљаде квадрата који ће бити један од највећих у овом делу Европе и онакав каквог заслужује град у коме је половина популације млађа од тридесет година.

Током 2023. године смо расписали пет конкурса усмерених ка младима и одобрили скоро 270 милиона динара за око 170 пројеката младих у Србији. Близу 90% одобрених пројеката реализоваће се ван територије Београда.

Почетком октобра, Министарство је расписало посебан конкурс усмерен на побољшање менталног здравља младих у локалним срединама за који је опредељено скоро 27 милиона динара.

Поред тога, усвојена је Стратегија за младе за период од 2023. до 2030. године, као и први Акциони план до 2025. године којим је држава определила скоро 11 милијарди динара за конкретне мере побољшања положаја младих у нашој земљи.

Савет за младе, као врло важан инструмент директне комуникације између представника младих и надлежних државних органа, од јануара до октобра ове године одржао је чак три седнице, док је једна била посвећена безбедности и менталном здрављу младих.

Поред наведених активности, имали смо велики број непосредних обилазака и сусрета са представницима младих. Управо ти контакти су ме уверили да су млади у нашој земљи група којој је потребно само мало подршке како би направили невероватне резултате. Министарство, мој тим и ја лично ћемо наставити и у наредном периоду да дајемо посебну подршку младима јер су они равноправан партнер држави у креирању одлука које их се лично тичу.

                                                                                                                     

                                                           Хусеин Мемић

                                              Министар туризма и омладине